Srbi u Australiji 2499 din.



dostava
za Srbiju 260 din.
za inostranstvo 2100 din.

Srbi u Australiji
Twitter
Pintrest
Linkedin
Google+
Facebook
Autor:
Kategorija: Publicistika
Format: 21x22 cm
Broj strana: 528
Jezik srpski
Pismo: latinica
Povez: tvrd
Godina izdanja: 2013.
ISBN: 9788651508717
Izdavač: Prometej

O knjizi

NAJBOLjA SRPSKA KOLONIJA Kada su se sredinom juna 2013. godine u Beogradu susrele ambasadorka Australije doktorka Helena Studert i doktorka Slavka Drašković, direktor Kancelarije za dijasporu, lako su se u službenom razgovoru o Srbima u Srbiji i na Petom kontinentu složile da je srpska dijaspora veoma važan faktor u povezivanju dve zemlje. Tada je ambasadorka dr Helena Studert izrekla i jednu, reklo bi se, sa australijskog aspekta, vrlo pozitivnu ocenu o Srbima u Australiji: - Srpsku zajednicu u Australiji karakteriše nagli razvoj i uspon generacija mladih i obrazovanih ljudi, koji su veoma dobro integrisani. Oni predstavljaju kapital znanja i iskustva koje mogu da prenesu Srbiji - istakla je ambasadorka dr Helena Studert. Ambasadorka je kao pozitivan primer u odnosima dve zemlje navela i dobru saradnju na parlamentarnom nivou između australijskih i srpskih grupa prijateljstva, što je posle godina zategnutih diplomatskih odnosa i nerazumevanja bila nova tačka u zvaničnim odnosima Kanbere i Beograda. Dr Helena Studert je izrazila zainteresovanost za dalji razvoj ove australijsko-srpske saradnje kroz stažiranje u skupštini i uključivanje mlade srpske dijaspore Australije u parlamentarne procese u Srbiji i kroz razvoj srpske kolonije na Petom kontinentu. Nisu ovi razgovori ambasadorke Australije doktorke Helene Studert i doktorke Slavke Drašković, direktora Kancelarije za dijasporu Srbije bili samo deo diplomatskog kurioziteta, jer su obe dame govorile o tome da su Srbi postali blago, ne samo Australije već i Srbije. I da Srpska zajednica u Australiji postaje sve značajnija i popularnija. Koliko su Srbi popularni na Petom kontinentu videlo se kada su početkom februara 2013. godine priredili spektakl u glavnoj sidnejskoj luci, gde je prisustvovalo više od 50.000 Australijanaca, stranih turista i naših ljudi. Puna dva dana Tumbalong park u čuvenoj luci Darling Harba u Sidneju bio je centar srpske dijaspore u svetu. Ovde su se okupili organizatori, učesnici i obožavaoci srpske kulture da održe prvi Srpski festival u Australiji. Organizator festivala bili su Mitropolija SPC i Srpske pravoslavne omladinske organizacije „Soja”, zajedno sa kulturno-umetničkim društvima i srpskim i australijskim firmama kao sponzorima. - Naš cilj je da oživimo Srpsku zajednicu na Petom kontinentu i da domaćine Australijance upoznamo sa našom kulturom i dobrim namerama da živimo kao građani ove lepe zemlje. Zato je i moto ove divne srpske smotre Otkrijte srce Srbije na festivalu u Sidneju i uživajte - rekao nam je tada jedan od aktera ovog srpskog sabora Vaso Despotović, ugledni biznismen. Srpski festival u Sidneju počeo je spletom srpske muzike i zvuka sa Balkana, a nastavljen je video prezentacijom prirodnih lepota i turističkih destinacija u Srbiji. Festival se u luci Darling Harba odvijao na tri scene, u Tumbalong parku, Palminom dvorištu i Urbanoj ulici. Umetnički program su ulepšali srpski trubači, ali i folklor parohije Sveti Sava sa Mona Vejla, hor crkve Svetog Lazara iz Aleksandrije, centralne sidnejske opštine, gde se nalazi i kancelarija Mitropolije australijsko-novozelandske i episkopa Irineja. - Jedan od stubova srpske kulture u Australiji su naša muzika, pesma i igra. Imamo pedesetak folklornih grupa i kulturnih društava, desetak sjajnih horova koji neguju nacionalne zvuke. Na festivalu su nastupali grupe „Rastko” iz Ruti Hila, „Hajduk Veljko” i „Ravna Gora”, ansambli iz kluba Boniring, zatim igrači iz parohije Sveti Luka u Liverpulu. Igrane su igre iz Gornje Pčinje, Niša, vlaškog područja, Crnorečja, a prikazan je i ples uz venčanje i tradicionalne kostime Srba Kosova i Metohije. Tumbalong park se tresao kada su Srbi i Aboridžini svirali, a svi zajedno sa posetiocima zaigrali „koloton” - najveće kolo ne svetu - zadovoljna je bila Nada Vučetić, član crkvenog hora u Sidneju. Na sva tri mesta bili su otvoreni štandovi Srpske pravoslavne crkve i parohija iz grada Sidneja, omladinske organizacije „Soja”, ali i preduzeća srpskih biznismena, među kojima se izdvajala firma „Beoeksport”, koja decenijama podržava srpsku kulturu i ima uspešne poslovne veze sa Beogradom i Srbijom. - Srpski festival u Sidneju je uspeo, srca su otvorena, nova prijateljstva sa Australijancima i Aboridžinima sklopljena. Planiramo da naredne godine ovu srpsku kulturnu manifestaciju proširimo iz Sidneja u Melburn, Brizbejn, Pert, Adelajd i Kanberu. Verujemo da ćemo u tome uspeti - uverili su nas organizatori iz omladinskog društva „Soja”. Samo par dana kasnije, na Sretenje, u Kanberi, Sidneju i Melburnu svečano je obeležen Dan državnosti Srbije, na kome je, pored srpske društvene elite, bilo dosta stranih diplomata i australijskih političara. Na prijemu povodom Dana državnosti Republike Srbije u Sidneju, nakon intoniranja himni dve zemlje, generalni konzul Branko Radošević pozdravio je goste, među kojima je bilo više od 25 generalnih konzula i znatan broj članova konzularnog kora. Među gostima su bili članovi Parlamenta Novog Južnog Velsa iz Laburističke partije Nik Lalić i Pol Linč, kao i izaslanici nekoliko članova parlamenta, predsednik Komisije za odnose u zajednici dr Stepan Kerkjašarijan, predstavnici federalnog Ministarstva za inostrane poslove i trgovinu i Milovan Karajčić, većnik u opštini Ferfild. Sa srpske strane predstavnici Srpske pravoslavne crkve, ugledni ovdašnji lekari, profesori i umetnici, među kojima operska diva Milijana Nikolić, predstavnici nacionalnih organizacija i zajednica i drugi. - Srpska zajednica u Australiji ima oko 100.000 članova. Većina ima dvostruko državljanstvo i samim tim oni su ponosni ambasadori Srbije u novoj domovini i živi mostovi koji povezuju dve nacije. Srbija je iskusila za poslednje dve decenije veoma teško breme u, inače, burnoj istoriji. U vreme kada se čitav svet suočava s ozbiljnom ekonomskom krizom u Srbiji, jednoj od malih južnoevropskih zemalja, tražimo puteve i načine za stvaranje bolje budućnosti za građane. U tim naporima, kao ponosna i hrabra nacija, opredelili smo se za tradicionalni moral, religijske i istorijske vrednosti naših predaka - rekao je generalni konzul Branko Radošević u svom pozdravnom govoru. U ime Barija O’Farela, premijera Novog Južnog Velsa i ministra Viktora Dominela, goste je pozdravila srpska snaha Gabrijela Apton, članica parlamenta. U zgradi Parlamenta države Viktorija, na primer, ministar za multikuturalne poslove u saradnji sa Ambasadom Srbije organizovao je prigodni prijem. Ovim se prvi put u najvišem državnom zdanju Viktorije čula srpska himna „Bože pravde”, viorila srpska zastava i zaigralo srpsko kolo. Udruženje mladih Srpske pravoslavne crkve (Soya) iz Melburna u Australiji je organizovalo konkurs literarnih radova povodom Dana državnosti Republike Srbije. U znak proslave Sretenjskog ustava, proglašenog 15. februara 1835. godine „Soya” je pozvala građane da se izjasne na temu: ,,Šta znači biti Srbin/Srpkinja u Australiji i na Novom Zelandu?” Žiri se sastojao od tri istaknuta predstavnika srpske akademske zajednice dr Slobodanka Vladiv-Glover, profesorka i šef slavističkih studija na Monaš univerzitetu, Milan Orlić, književnik, i mr Nina Marković, iz Centra za evropske studije na Australijskom nacionalnom univerzitetu. Odlučili su da je prvu nagradu dobio Mladen Spasić iz Melburna, drugu Nevena Kesić iz Melbruna, treću Ana Ilić iz Oklanda na Novom Zelandu i nagradu popularnosti Tijana Mason iz Melburna. Ovaj konkurs je bio prvi u stogodišnjoj istoriji Srpske zajednice koji je pružio priliku Srbima u rasejanju da izraze svoje najdublje osećanje o dolasku i životu u Australiji. Dvadeset radova koje su poslali Srbi različitog životnog doba, govorili su o mirisu lipa i kestena u srpskim selima; prijateljstvima iz ranog detinjstva koja još tinjaju u sećanjima; pričama o srpskoj istoriji koje su se prenosile sa kolena na koleno i ratovima koji su za mnoge Srbe u dijaspori ostavili neizbrisiv trag - istakla je Nada Martinović, potpredsednik „Soya”. Organizacija „Soja” je od svog osnivanja okupila mlade Australije od 18 do 32 godine starosti koji odvajaju svoje vreme i energiju za napredak srpske zajednice, a koji su i sami uspešni u mnogim oblastima. Svake godine članovi drže Nacionalnu konferenciju, na kojoj se utrđuju strateški i radni plan za narednu godinu sa kratkoročnim i dugoročnim ciljevima omladinske organizacije. Da nije bilo mladih Srba iz „Soya” ne bi bilo ni Srpskog festivala u Sidneju, jer stariji, članovi uprave Mitropolije, nisu hteli da organizuju ovaj svesrpski sabor, pa su omladinci hrabro ušli u ovaj patriotski posao. Kako kuca srce mladih Srba na Petom kontinentu, najbolje je, čini se, opisala Tijana Mason u svom radu Šta znači biti Srpskinja u Australiji: - Australija je sada zemlja u kojoj živim, ali je u mom srcu Srbija. I ovde je lepo, mada, sunce sija, ali ne greje dušu, vetar mi mrsi kosu, ali mi ne miluje lice, šumi more, ali ne kao što šumi šuma moje Šumadije. Ništa ne može izbrisati iz mog srca sećanja na sunce iznad Srbije, sliku Dunava, miris Save, Slaviju, Kopaonik, ni banje, ni planine, ni staru kuću moje bake. Dane provodim sa novim prijateljima, a noći… Noći su tu da razmišljam o Srbiji u kojoj je u tom času dan, o ljudima koji su tada budni, dok moji novi prijatelji spavaju. I živeći tako, shvatam da kod mene dan nikada ne prestaje, noć i tama ne postoje. Zato što imam dva dela sveta u svom srcu, oba draga na svoj način. Moj život je u Australiji, ali misli će zauvek biti podeljene na dva sveta, na dva kontinenta. Dok je u srcu samo jedna zemlja, jedan jezik i jedno pismo, jedan Balkan i jedna Srbija. Jedan je topli dom, a dom je tamo gde je srce - napisala je iskreno mladaTijana Mason iz Melburna. Istovremeno Srpsku zajednicu su u ?ilongu, na tradicionalnom multikulturnom festivalu „Pako” predstavili folkloraši „Šumadije” i KUD „Branko Radičević”. Oni su svirali i igrali dok se ulicom širio miris roštilja, pita i kolača, a 100.000 posetilaca uživalo. U sidnejskom Blektaunu članovi „Srpskih četnika Australije” i njihovi gosti proslavili su slavu Sretenje u prostorima crkvene opštine „Sveti Nikola”. Ovo je bila prilika da ova organizacija saopšti odluku o dodeli „Sretenjskih nagrada” srpskim brucošima, za uspeh postignut na maturskom ispitu. Nagrađeni su Saša Zekanović, Aleksandar Babić i Aleksa Zlojutro, dok je Aleksandri ?orđević dodeljena stipendija za drugu godinu studija medicine na Univerzitetu NSW. Sve ove manifestacije i odlično organizovan život u srpskoj koloniji, pre svega u crkvenim opštinama, parohijama, organizacijama i klubovima, nagnali su Aleksandra Vlajkovića, inače specijalnog gosta iz Srbije i zamenika direktora Kancelarije za dijasporu iz Beograda da kaže: - Srpska zajednica u Australiji je najbolje organizovana i najbolje radi na očuvanju i razvoju srpskog nacionalnog identiteta od svih naših kolonija u rasejanju. Mnoge naše organizacije u svetu treba da se ugledaju na to kako australijski Srbi čuvaju srpstvo, pravoslavlje i predstavljaju sebe domaćinima u Australiji - bio je iskren Aleksandar Vlajković. Situacija, međutim, u Srpskoj zajednici, do samo pre dve godine, nije bila ponajbolja, jer je srpska kolonija bila blago podeljena i posvađana na one koji su za Srpsku pravoslavnu crkvu u Beogradu i Slobodnu srpsku crkvu u Australiji, na one koji su za svetosavsko srpstvo, koje podrazumeva slogu i jedinstvo naroda i one koji su za raskole, srpske svađe i podvajanja. Srećom, srpske patriote smogle su snage da prevaziđu deobe u narodu i da ostvare istinsku slogu i jedinstvo. To se dogodilo kada su crkvena zvona četvrtog septembra 2011. godine u hramu Svetog arhiđakona Stefana u Sidneju označila završetak rada Prvog vanrednog sabora Mitropolije australijsko-novozelandske. Ovaj datum je i time postao zvanični deo srpske istorije. Tog dana su izabrani članovi Sabora, predvođeni episkopom Irinejom, formirali prva tela novoosnovane Mitropolije australijsko-novozelandske i tako započeli novu eru, ne samo Srpske pravoslavne crkve na Petom kontinentu, nego i celokupne Srpske zajednice. Naime, tačno godinu dana ranije, u odajama parohije Sveti Sava u melburnskom predgrađu Grinzboro, paralelno su zasedali ?parhijski savet ?parhije australijsko-novozelandske i Crkveno-narodni sabor ?parhije za Australiju i Novi Zeland Mitropolije novogračaničke, kao poslednja paralelna tela crkvene administracije ostala nakon izmirenja raskola iz 1963. godine. Ta dva tela, jednoglasno su 4. septembra 2010. godine, kao izraz nepokolebljive želje za jedinstvom, usvojila novi zajednički Ustav Mitropolije australijsko-novozelandske, koji su predali svom episkopu Irineju, da ga odnese na odobrenje najvišim crkvenim vlastima u Beogradu. Ustav je pregledala pravna komisija Svetog arhijerejskog Sinoda SPC, te ga praktično bez ikakvih primedbi predala na odobrenje Svetom arhijerejskom Saboru. Na majskom zasedanju Sabora svih srpskih arhijereja 2011. godine, u sedištu Srpske patrijaršije u Beogradu, Ustav Mitropolije australijsko-novozelandske je potvrđen aklamacijom. Time su prestale da postoje prethodne paralelne ?parhije i na njihovom mestu zablistala je nova jedinstvena Mitropolija australijsko-novozelandska, koja ne samo da je izbrisala i poslednje tragove raskola, nego je automatski Srpsku zajednicu dovela na drugo po veličini mesto, odmah iza Grka, među pravoslavnim narodima u Australiji. - Ustav Mitropolije učinio je kraj svakom razdoru i postade instrument bogougodnog ujedinjenja pod bezbednim okriljem naše Majke Crkve. Ustav Mitropolije australijsko-novozelandske će i u budućnosti biti garant jedinstva i jednoglasnosti vernog naroda srpskog u Australiji i Novom Zelandu i znak naše sinovske vezanosti za svoju svetu Majku, Srpsku pravoslavnu crkvu, čiji smo neotuđivi deo - navedeno je u službenom saopštenju sa prvog istorijskog Sabora Mitropolije australijsko-novozelandske. Ovaj najviši dokument SPC u Australiji i Novom Zelandu je bio rezultat dugotrajne i složene borbe za prevazilaženje verskog raskola i narodne nesloge, koji su vladali u većem delu Srpske zajednice na Petom kontinentu poslednjih šest decenija. Kako je Crkva stub srpske kolonije u čitavom rasejanju ustanovljavanje Mitropolije australijsko-novozelandske je čin od istorijskog značaja za SPC i Srpsku zajednicu u ovom delu sveta. - Na hiljade srpskih duša je ove godine proslavilo Badnje veče, Božić, Vaskrs, Vidovdan i sve druge nacionalne i verske praznike. Kada vidite taj naš narod u portama i hramovima shvatite da je to pravi srpski život u tuđini. I da mi Srbi gradimo Australiju, ali izgrađujemo i sebe i mlađe generacije. Nikada ranijih decenija nije u Australiji bilo tako mnogo srpskih manifestacija kao poslednjih godina, što samo po sebi govori da smo snažna kolonija koja ima svoj samostalni život - ponosan je ovom činjenicom Milan Protić, nacionalni radnik iz Adelajda. I nabraja najvažnije srpske događaje, Badnje veče, Božić, Savindan, Dan državnosti, Vaskrs, ?urđevdan, Vidovdan, Mitropolijski dan, Folklorni festival, Srpski filmski festival, Omladinski festival, Karađorđev kup, Kup Draže Mihailovića i mnoge hramove slave, praznike naših organizacija i klubova, od kojih neki slave 10, a neki i sedam decenija postojanja i rada. Sredinom aprila 2013. godine hor crkve Lazarice je proslavio 20 godina osnivanja. Sala crkve Sveti velikomučenik knez Lazar bila je premala da primi sve one koji su došli na koncert. Počasni gost večeri, jedan od osnivača i prvi dirigent hora, profesor Slobodan Živković primio je od prote Miodraga Perića simboličan dar u znak zahvalnosti za njegov doprinos osnivanju hora. Posle profesora Živkovića hor su vodili Marija ?uk (1994), Tijana Miljovska (1995-2002) i Nenad Jakovljević (2002-2004). - Ovaj hor nije samo grupa amatera koja ume da peva. U prvom redu oni su vesnici Hristova Jevanđelja. Za njih naš narod kaže da pevaju božanstveno kao anđeli i da ih je lepota slušati. Hor Lazarice proneo je svoju pesmu i ugrejao duše mnogih naših vernika od Darvina, Zlatne Obale, Lajtning Ridža, Volongonga, Kanbere, Melburna, Adelajda preko Singapura do Srbije - rekla je sadašnji dirigent Dragana Milanović. Hor crkve Lazarice izveo je bogat umetnički program satkan od muzike naših i svetskih velikana. Pevao je zajedno sa grčkim i antiohijskim horom, a i sa visokim gostima i zvanicama. Svečanost su svojim prisustvom uveličali episkop australijsko-novozelandski Irinej, episkop kruševački David, generalni konzul Branko Radošević, dr ?on ?l Karan i otac Romanos Al Baba iz Antiohijske crkve Sv. Nikola, otac Miltijades Krisavgis, osnivač Grčkog pravoslavnog hora. I neki bivši članovi hora - Jela Kiš, Nada i Miloš Vuletić, Dana Cicvarić, Milorad Dragomirović, Ljuba Novković i gospođa Olivera Garibović. Za sve njih je to veliki praznik. Crkveni hor Lazarica i sjajnog dirigenta Draganu Milanović u okviru proslave dve decenije rada čekaju novi nastupi - najpre 6. septembra u Pertu na svečanosti povodom Dana Mitropolije, a zatim 25. novembra 2013. u Sidneju kada hor proslavlja svoju slavu i svog zaštitnika, Svetog Jovana Zlatoustog. I praznik hora iz Lazarice govori da je stub Srpske zajednice na ovom dalekom kontinentu Mitropolija australijsko-novozelandska, koja ima 57 institucija, među kojima je 48 parohija, misija, bratstava, crkava, manastira i imanja. A u okviru njih nalazi se isto toliko crkvenih opština, Kola srpskih sestara, umetničkih grupa, škola veronauke i jezika, kao i časopisa, biltena i sajtova. Mitropolija SPC ima svoju kompaniju, Umetničku radionicu „Riza”, Srpski pravoslavni koledž Sveti Sava u izgradnji i Srpsku pravoslavnu organizaciju mladih „Soya”. Kakav nacionalni život imaju Srbi u okrilju Crkve najbolje se vidi u vreme velikih januarskih praznika. Božićne noći u Adelajdu su 2013. godine, na primer, bile veoma uzbudljive. Crkvena sala je bila prepuna, program je bio bogat, a zavnice visokog ranga. Domaćin Deni Jurković, predsednik CŠO i otac Strahinja ugostili su gradonačelnicu, opštinsku upravnicu, političare i narod. Proslava je protekla u znaku pesama i igara folklorne grupe „Oplenac”. - U Adelajdu je tada proslavljen Dan Australije. Naša folklorna grupa „Opelenac” nastupila je sa 50 igrača, svirača i pevača. Srpske zastave su nosili prvi folkloraš Mile Branković i drugi Branko Berić. Dok je napis „Srbija” nosila moja supruga Biljana Prokić sa mališanima - rekao mi je Milan Prokić i poslao nekoliko fotografija za knjigu. Zajednicu čine i nacionalne organizacije, udruženja, klubovi, kulturno-umetnička društva, sportske organizacije, nacionalni centri i srpski mediji. Od kojih su njih dvadesetak, od SNO preko četničkih udruženja do Saveza logoraša, izuzetno aktivni. Srpski centar Bonirig se smatra i najboljim u čitavom srpskom rasejanju od 90 država sveta. Izrastao je u najbolju organizaciju u dijaspori, samo zato jer je profesionalizovao svoj nacionalni rad i jer je vrata ovog doma otvorio za sve nacije koje žive u Sidneju. U Bonirigu, u srpskom domu na kraj Sidneja, svoje večeri imaju i Ličani i Krajišnici, i Šumadinci i Slavonci, ali i Korejanci, Vijetnamci i Kinezi, kao i Australijanci. Sa sportskih terena aktivnosti su se prenele u sale i učionice, pa od skoro ovde radi Dečija škola srpskog jezika, veronauke i horskog pevanja, koju vode učitelj Sergej Kožul, sveštenik Aleksandar Milutinović i profesor Željko Glamočanin. Australija je država koja zauzima čitav jedan kontinent, ostrvo Tasmaniju i brojna manja ostrva u Indijskom i Tihom okeanu. Ove zemlje se nalaze na Zemljinoj južnoj polutki ili na kraju sveta, kako obično govore naši ljudi. Stvorili su je Aboridžini, a osvajali su je Holanđani, ?nglezi, Grci, Italijani, Nemci, Poljaci, ali i Srbi. Na Petom kontinentu mi danas imamo najbolje pronalazače, pisce, umetnike, kao i sportiste. Tamo srpski narod nije sam. U Australiji se na kraj leta 2013. godine dugo sabirali utisci sa 27. po redu Sabora srpskog folklora, koji je održan u Srpskom centru Bonirig u Sindeju. Kako je zabeležio lokalni hroničar Radivoj Mačković, ne samo da se prepričava kako su se na ovoj divnoj smotri srpske mladosti do kasno u noć na sceni smenjivale folklorne grupe, koje su u Bonirig doputovale iz svih krajeva Australije, već da je i ostatak imanja ovog centra kao i obično pretvoren u pravo srpsko vašarište, verovatno najveće na Južnoj polulopti. - Australija je opet bila veliko srpsko saborište - kaže Joca Gajeskov, novinar iz Sidneja - Naime, već početkom septembra srpske zajednice na Petom kontinentu se prikazala u punom sjaju. Mitropolija australijsko-novozelandska je u Pertu, prestonici Zapadne Australije, održala svoje prvo redovno zasedanje. Ovaj sabor Mitropolije je pored hramova posvećenih Svetom Savi i Svetoj Trojici, održan i u Gradskoj kući Perta. Sabor Mitropolije australijsko-novozelandske, koju predvodi vladika Irinej, je okupio srpsko sveštenstvo i monaštvo, predsednike i delegate crkvenih opština, ali i članove Saveza Kola srpskih sestara, pripadnike Srpskog udruženja pravoslavne omladine “Soja” i članove Upravnog i Nadzornog odbora. - Ovaj sabor je duhovno sabranje vernog sveštenstva i naroda oko svog episkopa i njegov rad treba da bude dostojan - rečeno je u saopštenju vladike Irineja, ujedno i predsednika sabora. Pored redovnog zasedanja članova i delegata Mitropolije i duhovnog bogosluženja, u subotu 7. septembra u kasnim satima u Gradskoj kući Srbi su proslavili Mitropolijski dan, slavu i imendan arhijereha Mitropolije. Reč je o velikoj srpskoj duhovnoj priredbi na kojoj će nastupiti veličanstveni Hor crkve Lazarice iz Sindeja, pijanista Mladen Petrović iz Perta i operska diva Milijana Nikolić, meco sopran čuvene Sidnejske opere. - Bila je to prilika da zvanične goste, predstavnike federalne vlade Australije i države Zapadna Australija upoznamo sa srpskom kulturnom baštinom i intelektualnim blagom koje ima Srpska zajednica na Petom kontinentu - izjavili su srpski aktivisti iz Perta. Uporedo sa saborom Mitropolije na Petom kontinentu se od 5. do 15. septembra u četiri grada održala manifestacija „Dani srpske kulture“. Pokrovitelj ovogodišnje manifestacije bio je Generalni konzulat Republike Srbije u Sidneju u saradnji sa Maticom iseljenika Srbije i Istorijskim muzejom Srbije. Istorijski muzej Srbije je na izložbama u Sidneju od 5 do 11. septembra 2013. u prostorijama Generalnog konzulata i u Melburnu, a od 12 do 22. septembra u galeriji „Srpskog glasa“ izložio „Sve srpske vojvode i srpsko oružje“. Krunu srpskih velikih priredbi u Australiji ove godine činilo je pokretanje beogradskog lista “Večernje Novosti”, a potom i novo izdanje Srpskog filmskog festivala. Kako je najavljeno da će posle dve decenije biti otvorena direktna avionska linija između Beograda i Sidneja i Melburna, kako australijski Srbi imaju u Srbiji svoje delegate, to će se očigledno veze matice i dijaspore osnažiti. Bićemo bliži jedni drugima. Što bi rekao Kršni Dalamtinac, ugledni građevinar Aleksandar ?upić, tipični predstavnik nove srpske generacije iz Sidneja, koji je sina Marka oženio u Beogradu i potom vratio natrag u Liverpul: - Mi ovde u Australiji imamo sve, čak i snaje iz Beograda, samo nam nedostaje grudva zemlje iz Srbije, ali ćemo i nju da donesemo!

2499 din.

Nazad